Savršeni u svojoj nesavršenosti
Ljudi nas često stavljaju na razne testove, ne bi li iz nas izvukli ono najbolje, tačnije ono za šta oni smatraju da će im koristiti. Međutim, oni isto tako prelako odustaju od nas ukoliko pokažemo neku svoju manu, o kojoj tako olako mogu da sude.
Svet bi bio mnogo bolje mesto kada bismo svi, najpre, sagledali svoje mane i svoje nedostatke, kako bismo sebe upoznali kao celinu. Tek tada bismo mogli da sudimo o drugima. Problem predstavlja činjenica da mnogi ljudi daju sebi za pravo da nas osuđuju zbog stvari koje se njima ne sviđaju kod nas, ne nalazeći za shodno da najpre preispitaju sebe. Ne, najlakše je kritikovati druge i komentarisati tuđe živote, jer nas to zapravo odvraća od sopstvenog života i problema koje imamo.
Najgore od svega je to što nas primoravaju da budemo savršeni po nečijim pravilima, ne dajući nam priliku ni da naše mane zablistaju, a nekad i one to mogu. Naime, te naše nesavršenosti su jedino što nas razlikuje jedne od drugih. Naposletku, ni Mona Liza nije savršena iako ju je Da Vinči slikao skoro 19 godina, pokušavajući da dostigne savršenstvo.
Zato, budimo savršeni u svojoj nesavršenosti! Krajnje je vreme da naučimo da volimo svoje mane i da se, donekle, njima i ponosimo, jer niko i ništa nije savršeno.