Kočija za kobilu Suze

Poražavajuća je činjenica koliko sami sebe smatramo jakima, donekle nedodirljivim i nepristupačnim. U pojedinim trenucima se predstavljamo kao da nas ništa ne dotiče niti može, jer mi to ne dozvoljavamo. Sve bi bilo idealno da situacija nije totalno drugačija kada se oslobodimo scenske šminke koju vučemo preko dana i izolovani u slobodi u svom svetu priuštimo sebi luksuz da se "raspadnemo", da iz nas izađe sve ono što smo neko vreme skrivali i potiskivali. Tada i samo tada smo oni pravi mi, ono ko smo zapravo, bez štikli, odela, haljina i kravati koje nas toliko guše i odvlače od sebe. Jedino su ti momenti realni, jer ništa drugo ni ne postoji - samo mi i ono tajno u nama što se samo tada na kratko pokaže.